Rajko Krejović

Senior Lawyer

Kontakt

Tel: +381 11 3285 153

Faks: +381 11 3285 208

rajko.krejovic@tsg.rs

Belgrade Office

Carice Milice 3, 11000 Belgrade, Serbia

01. 10. 2014.

Stečaj - Šta se promenilo?

Newsletter 66

Dugo očekivane i najavljivane promene u stečajnopravnoj regulativi uvedene su usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br. 83/2014, a stupio na snagu 13. avgusta 2014. godine.

Zakonske novine, koje će u postupcima stečaja i reorganizacije svakako imati najviši praktični značaj, uređuju sledeće pravne aspekte:

1. Razlučni i založni poverioci 

Pored razlučnog poverioca u stečajnom postupku se po prvi put pojavljuje i založni poverilac.

Institut založnog poverioca podrazumeva poverioca “koji ima založno pravo na stvarima ili pravima stečajnog dužnika o kojima se vode javne knjige ili registri, ali koji nema novčano potraživanje prema stečajnom dužniku koje je tim založnim pravom obezbeđeno”.

Iako je sličnosti s institutom razlučnog poverioca evidentna, ova dva instituta se suštinski razlikuju što se ogleda u tome što založni poverilac nema novčano potraživanje prema stečajnom dužniku, već isključivo založno pravo na određenoj stvari ili pravu koje ulazi u stečajnu masu.

Založni poverilac bi postojao kod tzv. ugovora o zalozi u korist trećih lica, odnosno u založnopravnoj konstrukciji u kojoj je stečajni dužnik (kao založni dužnik) založio neku svoju stvar ili pravo radi obezbeđenja potraživanja koje založni poverilac ima prema trećem licu (kao glavnom dužniku), a ne prema samom stečajnom dužniku.

Kao ni razlučni poverioci, tako ni založni poverioci nemaju svojstvo stečajnih poverilaca.

« Pročitajte ceo tekst u PDF fajlu

TSG