TOP TEN pitanja – Važno je znati!

1. Pravno lice ili preduzetnik – pitanje je sad?

I jedan i drugi oblik organizovanja obavljanja privredne delatnosti nose izvesne prednosti, ali i nedostatke, pa i rizike.

Osnovna prednost koju daje forma pravnog lica (d.o.o.) jeste što član društva ne odgovara svojom ličnom imovinom za obaveze društva za razliku od preduzetnika koji za obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti odgovara svojom celokupnom ličnom imovinom (čak i nakon brisanja preduzetničke radnje iz registra APR).

S druge strane, prednosti preduzetnika se ogledaju u jednostavnom postupku osnivanja i upisa u registar, a naročito u krajnje formalnom postupku brisanja iz registra APR (bez dugotrajnog i često komplikovanog postupka stečaja ili likvidacije, koji je obavezan kod pravnih lica). Prednost preduzetnika je i poreski tretman (mogućnost paušalnog oporezivanja), kao i prekršajna odgovornost preduzetnika (novčane kazne propisane u nižem iznosu od kazni za pravna lica). Veoma bitna prednost preduzetnika jeste što novčana potraživanja preduzetnika prema privrednim društvima i drugim pravnim licima (tzv. potraživanja iz ugovora o privredi) zastarevaju u opštem roku zastarelosti od 10 godina (za razliku od potraživanja privrednih društava, za koja je propisan rok zastarelosti od 3 godine).

2. Šta je važno kod međunarodne prodaje robe?

Ukoliko poslujete (uvozite ili izvozite robu) u međunarodnom prometu, važno je znati da je Srbija potpisnica Konvencije UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe (“Bečke konvencije”), te da se pravila Bečke konvencije primenjuju (čak iako ih niste ugovorom ugovorili) na Vaš pravni odnos sa stranim partnerom (ukoliko je on iz zemlje ugovornice ili pravila međunarodnog privatnog prava upućuju na pravo zemlje ugovornice ove konvencije). Dakle, veoma je značajno upoznati se sa pravilima Bečke konvencije, a možete ih naći na http://www.uncitral.org/pdf/english/texts/sales/cisg/V1056997-CISG-e-book.pdf.

Ova pravila su veoma značajna i regulišu pitanja kao što su zaključenje ugovora (npr. do kada moja ponuda proizvodi pravno dejstvo?), prava i obaveze kupca i prodavca, pravila o saobraznosti robe (npr. da se roba koja nije pakovana na odgovarajući način smatra nesaobraznom), naknada štete, raskid ugovora, prelaz rizika, isplata cene i sl. Primenu ove Konvencije moguće je doduše isključiti ugovorom, a da li je to u Vašem konkretnom slučaju korisno i poželjno mora biti predmet pravne analize konkretnog posla!

3. Koja je odgovornost direktora prema osnivaču?

Ukoliko ste kao osnivač privrednog društva odlučili da imenujete direktora postavlja se pitanje njegove odgovornosti prema Vama, kao i pitanje ograničenja njegovih ovlašćenja.

Direktor odgovara za štetu osnivaču ukoliko

• pri obavljanju svojih poslova nije postupao savesno, sa pažnjom dobrog privrednika i u razumnom uverenju da deluje u najboljem interesu društva (business judgment rule – npr. ne konsultuje advokata prilikom zaključenja ugovora, a ispostavi se da ugovor ima pravna rešenja na štetu društva), zatim ukoliko
• ne prijavi da postoji njegov lični interes u nekom poslu (npr. posluje kao direktor sa bankom kod koje upravo uzima privatni kredit),
• prekrši dužnost izbegavanja sukoba interesa (npr. koristi informacije do kojih je došao u svojstvu direktora, a koje nisu javno dostupne),
• prekrši dužnost čuvanja poslovne tajne ili
• zabrane konkurencije (npr. angažovan je u konkurentskom društvu) ili da izjavu neistinitog sadržaja (u smislu Zakona o privrednim društvima).

Ukoliko ograničite direktora supotpisom (i isto upišete u APR), ovo ograničenje možete isticati prema trećim licima tj. pravni poslovi i pravne radnje bez supotpisa nemaju pravno dejstvo. Nasuprot tome, svako ograničenje ovlašćenja koje nije supotpisom (npr. ograničenje da direktor ne može da potpisuje ugovore o kreditu i hipotekarne izjave) ne može se isticati prema trećim licima, tj. navedeni pravni poslovi i pravne radnje ostaju na snazi, ali će direktor odgovarati osnivaču za štetu.

4. Kako da zaštitim svoj brend?

Brend ili proizvod firme može se zaštititi žigom u upravnom postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu RS, u kojem podnosilac prijave dostavlja
znak (verbalni i/ili grafički) čiju zaštitu traži, i
spisak roba ili usluga na koje se taj znak odnosi.

Upravo je u tim elementima prijave suština samog žiga, kao prava industrijske svojine koje služi za razlikovanje robe ili usluga jednog lica od robe ili usluga drugog lica. Žigom se takođe može zaštititi i logo Vaše firme za delatnosti iz Vašeg poslovnog portfolija. Za privredne subjekte žig predstavlja korisno sredstvo koje služi za promovisanje i stvaranje prepoznatljivosti njihove robe ili usluga na tržištu određene države, ali istovremeno žig može biti, gledano iz ugla potrošača, simbol kvaliteta ili garancije za određenu robu ili uslugu odnosno dobre reputacije određene firme. Žig traje 10 godina, s tim da se njegova važnost može neograničeni broj puta produžavati.

5. Kako da zaštitim dizajn i/ili pakovanje svog proizvoda?

Industrijskim dizajnom štiti se spoljašnji izgled određenog proizvoda (npr. olovka) i/ili njegovog pakovanja (npr. tetrapak za voćni sok), u upravnom postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu RS. Sastavni deo prijave jesu 1) precizan opis industrijskog dizajna, i 2) verni prikaz (fotografije ili nacrt) za traženi predmet zaštite. Nosilac prava na industrijski dizajn ima isključivo ovlašćenje da koristi zaštićeni industrijski dizajn i da to pravo uskrati svakom trećem licu. Kao i svako pravo industrijske svojine (npr. žig, patent, itd), i industrijski dizajn predstavlja značajan poslovni potencijal i važan faktor u komercijalizaciji i plasiranju proizvoda na određenom tržištu. Industrijski dizajn traje pet godina, s tim što se njegova važnost može produžavati za periode od po pet godina, a najduže do 25 godina.

6. Distributer stranog proizvođača u Srbiji – na šta obratiti pažnju?

Ukoliko ste distributer stranog proizvođača u Srbiji, veoma je važno obratiti pažnju na ugovaranje merodavnog prava. Ovo je bitno jer neka strana prava poznaju pravo distributera da dobiju paušalizovanu naknadu kada je ugovor raskinut ili istekao (goodwill za razvoj tržišta), pa izbor prava treba da bude predmet posebne analize pravnika. Takođe, bitno je obratiti pažnju na klauzule o ustupanju podataka o kupcima inostranom partneru, što je standardna klauzula u distributerskim ugovorima, pošto prekogranično davanje takvih podataka podleže posebnim pravilima o zaštiti podataka ličnosti i postupku prethodnog odobrenja od strane nadležnog organa.

7. Koliko dugo mogu angažovati zaposlenog na određeno vreme?

Radni odnos na određeno vreme može se zaključiti najduže na 24 meseca i to ako je potrebno da se određeni posao završi u roku (povećan obim posla), izvršenjem određenog posla koji je po prirodi određenog vremenskog perioda ili pre nastupanja određenog događaja.