Slučaj Novaka Đokovića – pogled iz ugla srpskog prava
Prema trenutnoj regulativi u Srbiji, svaki profesionalni sportista može ući u Srbiju radi učešća na zakazanim sportskim manifestacijama bez podvrgavanja vakcinaciji protiv virusa Covid-19..
U pogledu sportskih manifestacija PCR-testiranje može biti izvršeno pre, ili čak po ulasku u Srbiju, ukoliko se pre dolaska podnese odgovarajuće obaveštenje Privrednoj komori Srbije. U Srbiji, PCR potvrda o testiranju može biti izdata samo od strane državnih zdravstvenih institucija.
Vakcinacija protiv virusa Covid-19 nije obavezna ni za jednu kategoriju stanovništva u Srbiji. Prema zvaničnim podacima prikupljenih od strane Our World in Data, stopa vakcinisanih u Srbiji, na dan 14. januar 2022, iznosi 48.33%.
Upravni akt ministra za imigraciju Australije, kojim je odlučeno o deportaciji g. Đokovića, donet je kao rezultat diskrecionog ovlašćenja resornog ministra i zasnovan je na „razlozima javnog interesa“. Navodi se da je prisustvo g. Đokovića na turniru Australian Open moglo izazvati poremećaj zdravlja, bezbednosti i javnog reda (javnog poretka) Australije. Ovakav diskrecioni akt moguće je doneti i prema srpskom pravu.
Prema srpskom pravu, takav upravni diskrecioni akt morao bi da bude donet u skladu sa načelom jednakosti (u poređenju sa drugim sličnim slučajevima, odnosno ostalim sportistima i njihovim izuzećima od vakcinacije na istoj sportskoj manifestaciji), kako bi se izbegao svaki vid diskriminacije.
Pored toga, kako slučaj g. Đokovića predstavlja presedan, stepen kvaliteta pravnog obrazloženja upravnog akta morao bi zadovoljiti više standarde, te bi stoga razlozi morali biti iscrpniji nego u ostalim slučajevima diskrecionog odlučivanja. Ovo je posebno od značaja za očuvanje pravne sigurnosti i predvidivosti za svako lice na koje se odnosi diskreciono odlučivanje organa uprave. Prema srpskom pravu, upravni diskrecioni akt ministra bi mogao biti predmet sudske kontrole u pogledu toga da li je donet ultra vires, suprotno cilju zbog kojeg je diskreciono ovlašćenje dato.
Naposletku, iz advokatske perspektive, čini se da bi celokupan diskurs u pogledu zaštite javnog poretka jedne zemlje trebalo da bude usmeren na zaštitu osnovnih vrednosti u demokratskom društvu i osnovnih pravnih načela – kao što su jednakost, predvidivost i sloboda izražavanja.
Ovakvo postupanje uvek se očekuje, a ponajviše u zemljama renomirane pravne kulture, razvijene pravne tradicije, ustanovljenih institucija – u kojima se ljudska prava i slobode pojedinca doživljavaju kao fundamentalne društvene vrednosti.