TSG Podsetnik – Pravo konkurencije 1
I. Zabrana kartela
Restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na teritoriji Republike Srbije.
Restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu, a kojima se naročito:
- neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine;
- ograničava i kontroliše proizvodnja, tržište, tehnički razvoj ili investicije;
- primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove u odnosu na različite učesnike na tržištu, čime se učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente;
- uslovljava zaključivanje ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje s obzirom na svoju prirodu i trgovačke običaje i praksu nisu u vezi sa predmetom sporazuma;
- dele tržišta ili izvori nabavki.
Restriktivni sporazumi zabranjeni su i ništavi, osim u slučajevima izuzeća od zabrane (pojedinačnog ili po kategorijama sporazuma) u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije.[1]
Restriktivni sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane ukoliko doprinose unapređenju proizvodnje i prometa, odnosno podsticanju tehničkog ili ekonomskog napretka, a potrošačima obezbeđuju pravičan deo koristi pod uslovom da:
- ne nameću učesnicima na tržištu ograničenja koja nisu neophodna za postizanje cilja sporazuma, odnosno
- da ne isključuju konkurenciju na relevantnom tržištu ili njegovom bitnom delu.[2]
[1] Član 10 Zakona o zaštiti konkurencije („Sl. glasnik RS“, br. 51/2009 i 95/2013)
[2] Član 11 Zakona o zaštiti konkurencije
