Hartovo pravilo priznanja i pitanje predvidljivosti sudske odluke u međunarodnom trgovinskom pravu

Sažetak

Predmet rada je analiza Hartovog pravila priznanja i pitanja predvidljivosti sudskih odluka u tom teorijskom okviru. Rezultati se preispituju na dvema odlukama Suda Evropske unije – Ingmar i Unamar – obe u oblasti međunarodnog trgovinskog prava. Norme neposredne primene, čija je primena ključno pravno pitanje u oba slučaja, uočavaju se kao, „hartovski“ rečeno, porozno pravo. Razmatraju se kriterijumi zbog kojih je primena ugovorenog merodavnog prava kao, „hartovski“ rečeno, primarnog pravila uskraćena (u slučaju Ingmar), odnosno koji su kriterijumi dati nacionalnim sudovima da se primena ugovorenog prava uskrati (u slučaju Unamar). Hartovo pravilo priznanja pretpostavlja da, s jedne strane, postoji društvena prihvaćenost interesa i kriterijuma kojima se sud rukovodi prilikom odlučivanja i da, s druge strane, postupajući sud jeste u svom radu nezavisan i da ima usklađenu sudsku praksu. Upravo ovi elementi određuju i stepen predvidljivosti sudske odluke i u najsloženijim slučajevima međunarodnog trgovinskog prava, kakvi jesu Ingmar i Unamar.

Ključne reči: Hartovo pravilo priznanja, predvidljivost sudske odluke, međunarodno trgovinsko pravo, poroznost prava, norme neposredne primene, Ingmar, Unamar