Da li je svako duže ostajanje na poslu prekovremeni rad?
Newsletter 107
Apelacioni sud u Beogradu usvojio stav TSG advokata
Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US i 113/2017) predvideo je kada je zaposleni dužan da radi prekovremeno.
Članom 53 Zakona o radu predviđena je dužnost zaposlenog da radi duže od punog radnog vremena, i to na zahtev poslodavca, u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad).
U svim svojim ranijim verzijama, kao i u naknadnim izmenama i dopunama Zakon o radu daje istu definiciju prekovremenog rada.
Tema prekovremenog rada kod poslodavaca postala je aktuelnija unazad nekoliko godina, te su poslodavci opravdano postavili pitanje šta se podrazumeva pod prekovremenim radom i da li je svako duže faktičko ostajanje na poslu prekovremeni rad, koji je poslodavac u obavezi da plati zaposlenom u vidu uvećane zarade.
Prvostepeni sudovi u Srbiji različito su tumačili član 53 Zakona o radu, od toga da je svako duže faktičko zadržavanje na poslu prekovremeni rad, do toga da su delili mišljenje TSG advokata.
Da bi zaposleni imao pravo na uvećanje zarade po osnovu prekovremenog rada potrebno je da je poslodavac zahtevao od zaposlenog da radi duže od punog radnog vremena i to u slučajevima više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, kao i da je takav zahtev dat u formi odluke, odnosno pisanog naloga. Ukoliko, dakle, ne postoji zahtev poslodavca za uvođenje prekovremenog rada u vidu odluke, odnosno pisanog naloga, ne može se govoriti o prekovremenom radu. Sati koji su eventualno iskazani kao rad duži od radnog vremena u evidenciji tuženog ne predstavljaju prekovremeni rad, ukoliko nisu ispunjeni ostali navedeni uslovi iz člana 53 Zakona o radu.
