Zaštita podataka o ličnosti u procesu zapošljavanja
Newsletter 144
Dostavljanje dokaza o neosuđivanosti
U procesu zasnivanja radnog odnosa česta je praksa poslodavaca da od kandidata za zaposlenje zahtevaju dostavljanje podataka o (ne)osuđivanosti i vođenju krivičnog postupka. Poslodavci često uslovljavaju zasnivanje radnog odnosa dostavljanjem ovih dokumenata.
Ova praksa poslodavaca predstavlja povredu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL), i nije u skladu sa Zakonom o radu i Krivičnim zakonikom Republike Srbije.
U skladu sa ZZPL, kao i zvaničnim stavom Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik), poslodavac nije ovlašćen da od kandidata za zaposlenje zahteva dostavljanje ovih dokaza, niti to sme biti jedan od uslova za zasnivanje radnog odnosa. Postoje izuzeci od ovog pravila, i to u situaciji kada je za određene poslove zakonom propisan uslov da ih mogu obavljati samo lica koja nisu kažnjavana, i protiv kojih nije pokrenut krivični postupak.
U ZZPL-u (član 19) je propisano da je obrada podataka koji se odnose na krivične presude, kažnjiva dela i mere bezbednosti moguća samo u specifičnim situacijama. Podaci o ličnosti koji se odnose na krivičnu odgovornost ili postupak mogu se obrađivati samo pod nadzorom nadležnog organa ili uz primenu posebnih mera zaštite prava i sloboda lica na koje se podaci odnose, kada druga lica obrađuju ove podatke.
U kontekstu zapošljavanja, poslodavac može da prikuplja i obrađuje samo podatke o ličnosti kandidata koji su od neposrednog značaja za poslove koje obavlja. Zahtevanje podataka iz kaznene evidencije ili potvrde o krivičnom postupku ne može biti podvedeno ni pod neki drugi pravni osnov iz ZZPL kao što je legitimni interes poslodavca, jer ova vrsta obrade podataka nije nužna za ispunjenje obaveza poslodavca u vezi sa zapošljavanjem kandidata.
Osim toga, obavezivanje kandidata da dostavi ovakve podatke bez zakonskog osnova predstavlja kršenje prava na zaštitu privatnosti. U skladu sa načelima zaštite podataka, poslodavac mora poštovati načelo minimizacije podataka kao i načelo ograničenja u odnosu na svrhe obrade, što znači da prikuplja samo one podatke koji su zaista neophodni za ostvarenje cilja zapošljavanja.
Prema Zakonu o radu, poslodavac ne može zahtevati od kandidata da dostavi podatke koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.
Takođe, Krivični zakonik propisuje da niko nema pravo da od građanina zahteva da podnosi dokaz o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti. Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati na obrazložen zahtev državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku ako za to postoji opravdan interes zasnovan na zakonu, što za većinu poslova u privatnom sektoru nije slučaj.
Stoga, traženje izvoda iz kaznene evidencije ili potvrde o vođenju krivičnog postupka od kandidata za zaposlenje, u svrhu zasnivanja radnog odnosa, predstavlja povredu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i prava kandidata na privatnost, osim ako to nije izričito predviđeno zakonom ili specifičnim propisima koji regulišu određene vrste radnih mesta (npr. u javnoj administraciji, policiji, obrazovnim institucijama). Takođe, ovakav zahtev nije ni u skladu sa Krivičnim zakonikom, niti Zakonom o radu Republike Srbije.
Za više informacija iz oblasti zaštite podataka o ličnosti, možete nam se obratiti putem imejla na: jelena.todorovic@tsg.rs ili office@tsg.rs
