Kako pravilno ugovoriti zabranu konkurencije u radnim odnosima?
Newsletter 148
Zabrana konkurencije predstavlja ugovaranje klauzule kojom se utvrđuju poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu.
Česti su slučajevi u kojima poslodavac u odnosu na određenog zaposlenog ugovara klauzulu zabrane konkurencije (tokom i/ili nakon prestanka radnog odnosa), ali su još češći slučajevi da takvo ugovaranje nije učinjeno u skladu sa zakonom, te da samim tim zaposleni nije dužan da poštuje bilo kakvu zabranu konkurencije.
U nastavku su najčešće greške koje poslodavci prave prilikom ugovaranja zabrane konkurencije:
1. Ugovaranje zabrane konkurencije pogrešnim aktom
Zabranu konkurencije poslodavci ugovaraju Pravilnikom o radu ili nekim drugim aktom koji nije Ugovor o radu – Ovakvo ugovaranje zabrane konkurencije nije ispravno jer je u Zakonu o radu eksplicitno regulisano da se zabrana konkurencije može utvrditi samo ugovorom o radu. Izuzetak od ovog pravila odnosi se na direktore, članove nadzornog odbora, zastupnike i prokuriste koji su prema posebnom zakonu – Zakonu o privrednim društvima, dužni da se pridržavaju zabrane konkurencije.
2. Ugovaranje zabrane konkurencije u odnosu na svakog zaposlenog
Zabranu konkurencije poslodavci ugovaraju u odnosu na svakog zaposlenog, čak i u slučajevima kada nije ispunjen zakonski uslov koji se ogleda u tome da se zabrana konkurencije može ugovoriti samo ako je reč o zaposlenom koji radom kod poslodavca:
- može da stekne nova, posebno važna tehnološka znanja,
- širok krug poslovnih partnera, ili
- da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.
Prilikom ugovaranja zabrane konkurencije u odnosu na pojedinačnog zaposlenog, prethodno se mora utvrditi da li je ispunjen gore navedeni zakonski uslov.
3. Ugovaranje zabrane konkurencije u odnosu na sve poslove
Česta situacija je da poslodavci prepišu član Zakona o radu koji reguliše zabranu konkurencije, ne određujući bliže koje to poslove zaposleni ne sme da obavlja u skladu sa ugovorenom klauzulom.
,,Zaposleni ne sme da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca.’’ Ovakvo ugovaranje zabrane konkurencije nije ispravno budući da nisu navedeni poslovi koje zaposleni ne može da obavlja za drugog poslodavca. Neadekvatno regulisanje poslova koje zaposleni ne smeju da obavljaju za drugog poslodavca dovodi do toga da će se ugovorena zabrana konkurencije smatrati mrtvim slovom na papiru, te da neće obavezivati zaposlenog na bilo koji način.
