Poreski aspekti statusne promene privrednog društva
Newsletter 147
Statusne promene (pripajanje, spajanje, podela i izdvajanje) predstavljaju kompleksan i vremenski zahtevan pravni postupak, ali se, uprkos navedenoj činjenici, utvrdilo postojanje brojnih poreskih pogodnosti koje poreski propisi propisuju u tom pogledu. Imajući u vidu napred navedeno, u nastavku slede najvažniji poreski propisi na osnovu kojih se mogu utvrditi pozitivni aspekti statusnih promena, a koji vrlo često u praksi imaju najznačajniji uticaj u donošenju predmetnih poslovnih odluka.
Zakon o porezu na dodatu vrednost propisuje da promet dobara i usluga u smislu ovog zakona nije izvršen kod prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost. Navedena odredba zakona od izuzetne je važnosti za sprovođenje statusnih promena s obzirom da prilikom sprovođenja istih, tj. prenosa celokupne ili dela imovine, sticalac imovine nema obavezu da obračuna PDV za dobra koja je stekao tim prenosom pod uslovom da je Društvo sticalac obveznik PDV-a.
Zakon o porezu na dobit pravnih lica takođe propisuje odredbu koja je od značaja prilikom donošenja odluke o sprovođenju postupka statusne promene. Naime, navedeni propis definiše da je poreski period za koji se obračunava porez na dobit poslovna godina tj. kalendarska godina, osim u slučaju prestanka ili otpočinjanja obavljanja delatnosti u toku godine, uključujući i statusne promene. Na osnovu predmetne odredbe i sprovođenja statusne promene vrši se skraćenje perioda za koji se obračunava porez na dobit poslovne godine.
Istovremeno, Zakon o porezu na dobit pravnih lica propisuje da statusna promena rezidentnih obveznika izvršena u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva odlaže nastanak poreske obaveze na osnovu kapitalnih dobitaka. Na ovaj način, obaveza plaćanja kapitalnih dobitaka odlaže se do trenutka kada Društvo sticalac izvrši prodaju imovine koje je steklo tokom sprovođenja statusne promene.
Imajući u vidu napred navedene poreske aspekte statusnih promena i poresku neutralnost prirode statusne promene u pogledu prenosa celokupne ili dela imovine, postaje jasno da su poreski propisi i pogodnosti primarni razlog za skupštinu privrednog društva prilikom donošenja odluke da se privredno društvo upusti u ovu kompleksnu i zahtevnu proceduru, kako vremensku, tako i pravnu.
S tim u vezi podsećamo na važnost sagledavanja kako pravnih, tako i poreskih aspekata istovremeno, kako bi privredno društvo prilikom formiranja poslovnih odluka imalo jasan pregled svih potencijalnih obaveza ali i prednosti i mana koje se vezuju za pojedinačne statusne promene.
Ukoliko imate bilo koje pitanje ili nedoumicu, budite slobodni da nas kontaktirate putem imejla: stefan.maljkovic@tsg.rs.
